Pečalbari

KPGT

Klasično delo dramske literature na makedonskom jeziku, PEČALBARI Antona Panova, izazvalo je, prema istoričarima pozorišta u predratnoj Jugoslaviji, pravu senzaciju kada je na scenama Narodnih pozorišta u Beogradu i Skoplju i Nišu, u drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka, zapanjujuće izvodjeno više puta od najizvodjenijih Nušićevih komedija! Panov, talentovani pevač u horu beogradske opere, napisao je potresnu dramu o radostima i patnjama svojih zemljaka sa Dojrana, punu ljubavi, suza i muzike, koju niko nije hteo da igra. A onda je dospela u ruke znamenitog pisca, kritičara i upravnika mnogih pozorišta – Velimira Živojinovića koji je voleo da se potpisuje saMassuka. Ostalo je istorija. Podjednako Jugoslovenskog kulturnog prostora i makedonskog jezika, kulture i pozorišta. Napisana na jeziku koji, u vreme kada je napisana, niko nije priznavao – odigrala je, sa još nekoliko dela i još nekoliko pisaca, ključnu ulogu u stupanju makedonskog jezika, književnosti i kulture u porodicu evropskih jezika, književnosti i kultura. Od francuske revolucije, put od narodnog jezika kojim se govorilo u pozorištu, “da bi prost narod koji ne zna jezik gospodara – razumeo”, uvek je vodio do formiranja nacionalnog identiteta, preko “slatkog osećanja pripadnosti”, sve do stvaranja nacionalne države. Kako bi davne 1792. opat Gregoar rekao u Konventu Velike revolucije: KO POSEDUJE JEZIK – POSEDUJE VLAST. Tako u Češkoj, tako u Flandriji, Sloveniji, Norveškoj – svuda i na kraju i u Makedoniji…KPGT, sa radošću predstavlja dvanaest mladih glumaca koji su tek stekli diplome FDU u Skoplju i, sledeći tradiciju Kazališta Pozorišta Gledališča Teatra, dolaze ovog vrućeg leta u Beograd da u raznim predstavama YUFESTA 2025, na raznim jezicima na kojim pišu klasici Jedinstvenog jugoslovenskog kulturnog prostora, govore publici KPGT-a koja oduvek odlično razume sve te jezike, pa tako i najmelodičniji makedonski jezik kojim govore i pevaju PEČALBARI Antona Panova.Ljubiša Ristić