Изложба 'Јован Кратохвил. Композиција 100/24'

Ретроспективна изложба Јована Кратохвила (1924-1998) организује се по поводу 100. годишњице рођења уметника и значајног периода његовог одсуства, како би се први пут целовито прегледао његов богат и разноврстан уметнички опус.

Народни музеј Србије ће отворити изложбу у петак, 15. новембра у 18 часова, верујући да је изложба истинска прилика за непосредан сусрет, доживљај, разумевање, преиспитивање, резимирање и могуће репозиционирање уметничког наслеђа Јована Кратохвила.

Изложба 'Јован Кратохвил – Композиција 100/24' обједињује његове најзначајније радове из свих стваралачких фаза, који су настајали у времену од четрдесетих до осамдесетих година 20. века. Почев од партизанске уметности и уметности социјалистичког реализма, преко путање ка апстрактном изразу у оквиру социјалистичког естетизма и модернизма, кроз истраживања рада у различитим материјалима, све до пионирских остварења скулптура изведених у прозрачном полиестеру.

Ауторка изложбе, Лидија Хам Миловановић, кустоскиња Збирке југословенске скулптуре Народног музеја Србије, одабрала је укупно 100 експоната, међу којима је доминантна скулптура. Такође, представљене су и Кратохвилове слике, графика и цртеж, уз документарне експонате о јавним споменицима. Имајући у виду да је Јован Кратохвил често своје радове називао Композиција уз дописан редни број у години настанка, и изложбена поставка као нова просторна композиција понела је назив који се надовезује на уметникову праксу.

Одабрани материјал је највећим делом у власништву породице Кратохвилк, а уз радовае из Народног музеја Србије, у поставку су уврштени и радови из Музеја савремене уметности у Београду, Музеја Југославије, Факултета ликовних уметности, Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, Савремене галерије из Зрењанина, Muzeja Zepter, као и три рада у приватном власништву. У избор експоната су уврштени Кратохвилови амблематски радови, као и селекција остварења која су обележила његове стваралачке фазе од почетака, до радова за које верујемо да представљају последње, истовремено и најинвентивније исходиште његових уметничких трагања.