Изложба 'Тишина блискости' Драгана Дражовића Илића

Кустоскиња изложбе и уредник каталога: Бојана Поповић
Аутор текста: Марија Радош
Графичко обликовање каталога и визуална решења: Дејана Цветковић
Савет Салона Музеја примењене уметности:
Ана Ереш, Филозофски факултет – Универзитет у Београду
Слободан Јовановић, Музеј примењене уметности
Светлана Јовичић, Секција за критику и теорију уметности УЛУПУДС-а
Биљана Јотић, Музеј примењене уметности, директорка
Бојана Поповић, Музеј примењене уметности
Јелена Поповић, председница Савета Салона савремене примењене уметности, Музеј примењене уметности
Марија Радош, Ремонт – Независна уметничка асоцијација

Пратећи програм
Јавно вођење са уметником и кустоскињом, суботе 12. и 19. октобар у 13 сати

На изложби 'Тишина блискости', посебно осмишљеној за Салон савремене примењене уметности Музеја примењене уметности, Драгана Дражовић Илић транспонује своје вишегодишње студиозно проучавање прашине као комплексног феномена. Оно је почело уочавањем естетских квалитета текстилне прашине, која се сакупља у филтеру машине за прање, и њене сличности за филцем, специфичним текстилним материјалом многоструке примене.

Експонати на изложби, просторне и зидне инсталације, теписи и видео радови, тематски су груписани у оквиру две издвојене поставке означене као Тама и Светлост. Посетилац у тами наилази на саму структуру прашине, чија чудесна лепота осваја са фотографија добијених методом скенирајуће електронске микроскопије и дигиталног микроскопа, као и на оставрења чији је градивни материјал сам текстилни узорак прашине.

У светлом делу поставке, изложена су дела којима ауторка сагледава прашину као својеврсно складиште сећања (то је и назив једног од радова), а у контексту дуговековних уверења о постојању основних градивних елемената свих облика живота, земље, воде, ватре, ваздуха и свепрожимајуће енергије. За њихову реализацију уметница користи различите савремене медије, синтетичке текстилне и пластичне материјале, дигиталну штампу, видео радове…. Изложбу заокружује инсталацијом У талогу бескрајне тишине (у власништву Музеја примењене уметности), која по мишљењу историчарке уметности Марије Радош, ауторке текста у каталогу, „носи базичну идеју о цикличности живота, по којој све кружи и ништа не нестаје. Ништавило не постоји јер је сачињено од невидљивог које ће таложењем и груписањем постати видљиво. Као што и људске акције, њихову тежину, право значење и последице сагледавамо тек кад се слегну у историјским перспективама.“