Šala koja se nije završila
Foto: @klochk0v
Video: victoria.prosh
Kompletan fotoizveštaj
Proleća 2007. godine, u kijevskom TV projektu „Šans“, dogodio se nastup koji niko nije mislio ozbiljno. Trojica momaka iz šou-baleta Quest, čiji posao je da plešu iza tuđih leđa, dobili su mikrofon povodom prvog aprila. Pevali su „Ja sam umoran“, rusku verziju stare Long and Lonesome Road holandske grupe Shocking Blue. Zamisljeno kao šala za jednu večer, publika je odlučila drugačije i dodelila nastupu više od 60.000 glasova.
Šala nije imala šanse da se završi. Iste godine debitantski album „Za tebe“ postao je platinasti, a godinu dana kasnije grupa je kući ponela MTV Europe Music Award kao najbolji ukrajinski izvođač. Potom su došle „Belaja strekoza ljubvi“, „Ja tvoj narkotik“, „Ti tak krasiva“, „Santa Lucia“ — pesme od kojih se krajem nultih i početkom desetih bilo teško sakriti.
Kao što često biva s boj-bendovima, sastav se s vremenom raspao. Borovsky je otišao prvi, 2012. godine, ostala dvojica 2016. da bi se opet s njim sreli u grupi Agon. Pod starim imenom trojka se vratila tek 2022. godine radi humanitarnog turneja u pomoć Ukrajini.
„Originalni sastav pod originalnim brendom. Onaj isti QUEST PISTOLS!“ — napisao je tada Savlepov.
Splav pod tvrđavom
Ovog jeseni Quest Pistols su ponovo na turneji: deset evropskih gradova, a Beograd je pao u nedelju, odmah posle Beča i Bratislave. Treći koncert za tri večeri. Tur je najavljen kao povratak svih osnivača, ali u Beogradu su na binu izašli dvojica — Savlepov i Borovsky. Nikita Goryuk te večeri nije bio prisutan. Ipak, pored njih bila je pokretna i šarmantna Julja.
Bini su pripisali vodeni prostor. Zappa Barka — splav, kako se u Beogradu nazivaju klubovi na pontonima, stoji podno Kalemegdana, pored kule Nebojša. Pogodno mesto za bend koji je nekad počinjao plesom: tvrđava gore, muzika dole, tik uz reku.
Počeli su komplimentom publici.
„I mi smo došli kod vas, priredili smo se kao i vi. Izgledate prosto prelepo.“
I iskreno su upozorili: novih otkrovenja neće biti, čuće se pesme koje svi već znaju. Na koncerte se ionako ide da se poznato još jednom čuje — samo uživo. Malo kasnije jedan od solista je priznao da je već dva puta dao sve od sebe: svaka pesma za njega je kao poseban život.
Pesme koje svi znaju napamet
Konferans u klasičnom smislu nije bilo — bio je razgovor koji je s vremena na vreme leteo preko ivice bine. Devojku tik ispred bine Anton je prvo pitao kako se zove, pa je onda oslovljavao kao staru poznanicu:
„Anja, spremna? Onda skači.“
Za Julju, njihovu plesačicu, muzičari su tražili od publike posebne aplauze i odmah se našalili da su je, „tako reći, našli baš ovde, u Beogradu“. Pesme se ovde nisu toliko najavljivale koliko predstavljale, kao zajednički prijatelji. Jedna je priznala: možda je i ne puštaju namerno, ali čim slučajno zasvira — preplavi vas detinjstvo. A „Belaja strekoza ljubvi“ nisu ni hteli pevati sami: pozvali su publiku da pomogne, i još glasnije.
Za „Strekozu“ postoji posebna priča, skoro toliko neverovatna koliko i sam bend. Napisao ju je 2004. desetogodišnji Nikolaj Voronov, a 2009. Quest Pistols su dečju kućnu snimku pretvorili u pop hit. Pesmu koju je izmislilo dete, sedamnaest godina kasnije, horovski su pevali odrasli.
O tome, bez metafora, sa bine je podelio i Anton: ljudi mu pišu koji su te pesme slušali još tada.
Krug
„Ja sam umoran“ su ostavili za kraj večeri i predstavili je ne kao hit, već kao tačku polaznu: od te pesme je sve počelo 2007. godine. Devetnaest godina kasnije ona je svirala na splavu pod Kalemegdanom, a odmah posle nje dogodilo se nešto što ne staje ni u jedan set‑list. Anton i Konstantin su zamolili publiku da ustane u krug — i sami su zakoračili sa bine dole, pravo u taj krug. Razdaljinu između bine i publike, koju obično drže celu večer, Anton i Kostja su ukinuli za par koraka i igrali zajedno sa svima.
U tom gestu sabrala se cela biografija grupe. Pre devetnaest godina plesače su naterali da pevaju zbog šale. Sada pevači ponovo igraju — i u tome nema ni trunke ironije.
Oproštaj je bio kratak i iskren.
„Dali smo sve“, — rekli su sa bine i poslali publiku kućama. Muzičare su čekali Limasol, Berlin i još šest gradova turneje.
