Slike Žalosnih Doživljaja

KPGT

SLIKE ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA Deana Leskovar120’Ukoliko se i dogodi da se na nekoj našoj pozorišnoj sceni javi tekst, odnosno predstava, koja uočava, fiksira, jednu opštu pojavnost, istog časa biva označena od tekuće kritike kao ne–dramska situacija. Poslednji ovakav „eksces“ je treći čin SLIKA ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA Deane Leskovar. Istini na volju, prva dva čina ove nagrađene drame (Gavela ’80, Sterija ’81), od prvog trenutka kako su SLIKE... izašle , u javnosti se kotiraju kao veoma uspešne. Ono što se našem pozorišnom svetu ne dopada jeste – treći čin. Kao što svi znamo, treći čin se događa 1977. godine, a prvi i drugi 1924., odnosno 1943. godine. Jasno je, takođe svima da ova drama nije slučajno dobila oznaku „trilogija“, tačnije, pisana je zbog trećeg čina... hvale drami prestaju onog časa kada se pripomene činjenica da bez ovakvog trećeg čina SLIKA..., i ne bi bilo. Poznato je takođe da je bilo ozbiljnih predloga da se treći čin – izbaci (Atelje 212 i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu). Oni koji se inače brinu za autohtonu vrednost naše dramske književnosti „blaži“ su u proceni prokazanog trećeg čina. Njima je naime „jasno“ da je „mlada Deana“ napisala svoj prvenac „po uzoru“: prvi čin napisan u stilu KAMEN ZA POD GLAVU, drugi čin nešto kao OSLOBOĐENJE SKOPLJA, a treći kao MRAVINJAK. No , bez obzira na sve, njima se SLIKE... – „dopadaju“. Veličanstveno je pritom to što je zaista skoro nemoguće naći čoveka kome se te sve tri „uzorite“ drame dopadaju tj. – KAMEN, OSLOBOĐENJE I MRAVINJAK, zagovaraju tri vrste pozorišta koje jedno drugo isključuju...“mlada Deana“ je, između ostalog mudro dekodirala sve one euforične utiske izrečene u javnosti o spomenutim dramama; pa su SLIKE ŽALOSNIH DOŽIVLJAJA na neki način i komentar prijema KAMENA...,OSLOBOĐENJA.. I MRAVINJAKA.Zorica Jevremović 1981.ORGANIZATOR/IZVOR: Udruženje za razvoj umetnosti "VULPE"