Искуство пејзажа. Роберт Јанкулоски и Моника Мотеска

Након успешне презентације изложбе Искуство пејзажа Роберта Јанкулоског и Монике Мотеске у Павиљону Северне Македоније на 59. Бијенале уметности у Венецији, у сарадњи са Националном галеријом Републике Северне Македоније, изложба се представља у Музеју савремене уметности у Новом Саду. У питању је мултимедијални пројекат у чијем фокусу је истраживање археологије простора, слојевитости напуштених и запуштених предела унутар колективне културе сећања и оживљавање „присустванја неприсутног“, те њиховог позиционирања у нови контекст. Односи живота и смрти, лепог и ружног, здравог и отровног, чине основу критичког приступа темама којима су се аутори претходно бавили.

"Човек је једино биће које је свесно свог постојања", у контексту филозофије егзистенције — уколико наставимо са Сартровим размишљањем о човековој слободи у смислу личног избора, одабира могућности и преузимања одговорности за догађаје и ризике за човеково постојања, изводи се закључак или противречност о бесмислености или апсурдности људског постојања, што се често потврђује на многим примерима кроз историју човечанства. Пројекат Искуство пејзажа Роберта Јанкулоског и Монике Мотеске разматра ову тему, као и многе друге подслојеве.

Питања која постављају директно су усмерена на повезаност екологије са корпоративним империјализмом, родним перспективама, колективним идентитетима и значајем деколонизације не само историје већ и природе. Разматрају односе моћи у друштву и опасности које носе међуслине борбе кроз безумне ратове (било да су у питању експлицитни или имплицитни, реални или психолошки, физички или хемијски) и све агресивније неолиберално исекоришћавање и злоупотреба природних ресурса. Истражују питања људских слобода, одговорности и ризика за сопствена деловања, те питање опстанка хуманости као вредности савременог друштва. Баве се нагомилим проблемима, указујући на важност успостављања новог поретка који би пружио могућност превазилажења антропоцентричног погледа на свет. Може ли лепо бити истовремено и подмукло ружно, те може ли естетски вредно постати слуга зла?