Šuma telefona ispred bine: šta nosimo kući umesto koncerta
Svetla se gase, čuju se prvi taktovi — i iznad glava se podiže zid ekrana. Snima skoro svako. Pitanje je da li to iko posle uopšte gleda.
Setite se koncerta na kom ste bili ovog leta. A sada se setite kada ste poslednji put do kraja odgledali sopstveni snimak sa njega. Između ta dva sećanja obično zjapi provalija: veče je bilo, fajl je ostao, a nema ko da ga gleda.
Snimanje obećava sećanje, a daje fajl
Podignuta ruka sa telefonom je dogovor sa samim sobom: sačuvaću ovaj trenutak. Ali ne čuva se trenutak, nego četrdeset sekundi drhtavog kadra u kom glas komšije nadjačava muziku, reflektori pretvaraju binu u belu mrlju, a izvođač zauzima desetak piksela.
Sećanje funkcioniše drugačije. Hvata se za ono na šta ste bili usredsređeni — za rečenicu koju je pevač dobacio publici između pesama, za to kako je hiljadu ljudi istovremeno preuzelo jedan stih. Upravo to ćete prepričavati za godinu dana. Toga u galeriji nema.
Dok snimate, radite kao snimatelj
Snimanje je posao, i to prilično dosadan. Držati mirno. Paziti da tuđa ruka ne upadne u kadar. Uhvatiti pravi trenutak za refren. Proveriti da li se snima. Pogledati koliko je memorije ostalo.
Sve to vreme ne slušate — opslužujete kadar. Najgora varijanta: propustite prve taktove omiljene pesme jer tražite ikonicu kamere.
To nije samo vaša stvar
Ekran na ispruženoj ruci svetli u oči onima iza vas. Sama ruka im zaklanja binu. U sali od hiljadu ljudi desetak podignutih telefona se sklapa u neprekidan zid, iza kog zadnji redovi gledaju koncert u tuđem prenosu — samo bez zvuka i bez mogućnosti da se pomere.
Ljudi oko vas platili su isto veče kao i vi. Došli su da gledaju binu, a ne vaš ekran.
Izvođači su prestali da mole lepo
Deo muzičara rešava stvar na ulazu: publici se deli futrola koja se zapečati i otvara tek posle šoua. Telefon ostaje kod vas, ali se u sali ne koristi. Tako se odvijaju, na primer, turneje Džeka Vajta i Boba Dilana, a po istom principu rade i mnogi stendap komičari — njima spojler u tuđoj storiji ruši celu turneju.
Znakovito je što do toga nisu došli iz inata. Jednostavno, ljubazne molbe sa bine prestale su da deluju.
Kompromis koji funkcioniše
Potpuna zabrana nikome ne treba. Funkcioniše drugo pravilo, i ono je jednostavno.
Snimite jednu pesmu — najbolje prvu, dok još niste ušli u veče. Posle toga telefon ide u džep i do kraja šoua ga ne vadite.
I ne snimajte binu, nego salu. Binu će bolje od vas snimiti deset kamera i objaviti u dobrom kvalitetu. A kako vaši prijatelji urlaju refren u tri glasa — to neće snimiti niko, i baš taj snimak ćete kasnije gledati ponovo.
Ono najvrednije što se može poneti sa koncerta ne staje u galeriju.
Možete se proveriti već ove nedelje
- 22. oktobra — Bajaga i Instruktori, Sava centar
- 24. oktobra — Marsh, Hangar, Luka Beograd
- 25. oktobra — Timo Tolkki, Klub Fest
- 28. oktobra — Fontaines D.C., Hangar, Luka Beograd
- 30. oktobra — „Televizor“, Focuss.Space
